четвртак, 10. март 2016.

Zašto zemlja vatre i leda?!

U februaru sam pričao sa volonterima - kolegama sa severa Norveške. Rekoše mi da su našli jeftine letove za Island i da su se odlučili za zejdničko putovanje u februaru mesecu. Hm... Ne treba mi mnogo da me čovek zaintrigira putovanjem, pa se odmah bacih na momondovanje - pretragu letova na www.momondo.no Kako mi reče moja drugarica Zmajče "momondovanje, to je tvoj novi hobi - pretraga jeftinih letova!". I bila je u pravu. Od tog trenutka nisam stao da "lovim" jeftine letove za Rejkjavik. Konačno, ulovih jedan takav iz Bergena.

Kako smo se odlučili da kupimo karte?



Pre nego da dođem do momenta bukiraja karata, moram da vam ispričam jednu priču o rakiji. Da, o rakiji. Ona je kriva za sve!


Rakija! Kakve veze ona ima sa tim?!


Došo mi u goste drugar iz Francuske koji je volotner na jugu Norveške. Sedimo tako i ja mu predložim da proba srpsku rakiju. Odjedared nam se u razgovor ubaci mlada Nemica sa rečenicom "Ni slučajno da nisi probao to sranje!". Dobro, progutao sam knedlu, dve, tri... Na četvrtu sam zastao, a onda eksplodirao "Znaš, možeš da vređaš moju zemlju, moj narod, mene lično, ma sve možeš da vređaš ako hoćeš, ali rakiju mi ne diraj!" - rekao sam besno i izašao iz sobe. Iskren da budem, nisam se naljutio, ali me je taj komentar pogodio. Ne znam zašto, ali baš me ta njena rečenica odzvanjala u glavi. Otišao sam mirno u svoju sobu i pustio neku muziku kako bih se iskontrolisao. Ponavljao sam sebi "Interkulturalnost! Različitost! Premlada je...". Ne dugo potom, zakuca mi neko na vrata. Otvorih i ugledah istu tu osobu kako lije krokodilske suze. "Ops! Šta nije u redu sa tobom?!" - pitao sam je. "Izvini! Nije trebalo tako da zvuči!" - rekla je ponizno. "Dobro je, sve je u redu! Nije mi prijao komentar, ali zaista je sve u redu!" - ponavljao sam dok sam joj pritekao u zagrljaj. "Znam. Videla sam i shvatila sam, a i svi su me kritikovali nakon toga. To je trebalo da zvuči samo da ja ne pijem žestoka pića inače!" - pravdala se. "Znaš, ta rakija je meni ovde sve! Prošlog leta sam ja skupljao šljive u dedinom voćnjaku, a onda sa njim pek'o istu tu rakiju. Nju sam delio sa prijateljima i dragim ljudima u lepim trenutcima. Ona me podseća na moj narod, na moju zemlju i ja sam ponosan na nju!" - stavljao sam joj do znanja koliko je zapravo ta smešna plastična flaša od pepsija sa "vatrenom vodicom" unutra, za mene značajna. Konačno, Francuz je probao i dopala mu se. Od svih volontera i prijatelja, jedino ljudi slovenskog porekla mogu da podnesu tu žestinu koju sa sobom nosi rakija.

Sve je ok, preživeli smo neprijatnost. Na ovakvim stvarima stvarima se učimo. Učimo različitostima, upoznajemo sebe i treniramo da odreagujemo najbolje moguće na svaku narednu istu ili sličnu situaciju. Nakon mesec dana od tog događaja, Nemica je dobila paket od kuće. Pozvala nas je da prisustvujemo tovaranju istog u dnevnoj sobi. Iz velike kartonske kutije koju je jedva otpakovala od previše selotejpa koji ju je fiksirao, vadila je jednu po jednu stvar. Najpre domaće kolače koje je njena majka spremila. Otvorila je kutiju i pomirisala "Ah... Osećam se kao kod kuće!" - oči su joj se napunile suzama. Poslužila nas je i nastavila da vadi raznorazne stvari i da se oduševljava iznova i iznova. Konačno, na red je došlo ono što je poena ove priče - rakija iz Bavarije. "Ovo je za tebe, đubre jedno!" - rekla mi je šaljivo dok mi je pružala litarsku flašu! "Ovo je bavarijsko sranje od rakije! Zamolila sam roditelje da mi pošalju jednu flašu za tebe." - rekla je, vidno zadovoljna. Bio sam zatečen. Zagrlili smo se i smejali dugo tako u zagrljaju. Ovaj događaj i gest nas je povezao kao ništa do sada. Postali smo nekako otvoreniji i bliskiji. Svaki naredni dan bio je u duhu ironije koja nam je oboma neverovatno prijala, a i pozitina energija se lako širila na ostale ukućane. "Šta radiš?!" - pitao bih je ja, "Sigurno ne pijem ono tvoje sranje od rakije!" - često je odgovarala. "Budi pažljiva šta pričaš, koštaće mnogo tvoje roditelje. Sledeći put bez bureta ne opraštam!" - nastavljao bih šaljivo.


Toga dana smo se sedeli za okruglim stolom u dnevnoj sobi. Ja sam iz Srbije doneo čašice za rakiju jer ih u kući nismo imali, a nisam uspeo ni da ih nađem u prodajnim objektima ovde, a ni u okolini. Doneo sam čašice i poređao po jednu ispred svakog. "Šta znači ovaj krst na čašici?" - pitali su me drugari. "Hm... Kada sam polazio nazad za Norvešku, posle praznika, bilo je vreme slava pa su sve čašice bile u tom stilu!" - objašnjavao sam. "Ali zašto krst? Ako pijem iz te čašice Bog će me blagosloviti, zar ne?!" - pitala je zbunjeno Nemica. "Pa, tako nekako!" - šta sam drugo mog'o da odgovorim. "O, sviđa mi se pravoslavlje!" - nastavila je. "Ja volim pravoslavce, ali se plašim njihovih sveštenika jer imaju velike brade i nose crnu odeždu!" - dodala je Poljakinja, a onda nemogavši više da čeka, nastavi "Na zdravje!". I tako smo počeli, neki sa bavarijskom žestinom, a neki sa vinom. Nakon dva sata, ne znam kako se dohvatismo teme Islanda. Poljakinja donese laptop, otvori stanicu momonda, pronađe let i bez da nas pita, bukirala je karte za sve nas. Pričali smo o Islandu i dalje, bez da obraćamo pažnju na nju. Uporno smo planirali putovanje ne znajući da već imamo karte. "Kada budete imali novac daćete mi, ali je važno da znate da 12. marta putujemo na Island!". Nastalo je veselje i žurka do sitnih sata. Nismo bili svesni šta nam se događa sve do sutradan kada smo konstatovali da je Island preskupa zemlja i da je u martu zapravo zima, koja može biti veoma nemilosrdna. Gotovo sad, nema nazad! Idemo, avantura! I tako mi uredismo naše putešestvije.

A sad malo opet o Islandu!


Islanđani su potomci Vikinga ili Kelta koje su Vikinzi dovodili na to ostrvo kao robove. Nenormalno je koliko njihovi potomci danas veruju u nečastive sile i razna stvorenja, pa neretko zatvaraju putove kada veruju da se na tim deonicama pojavljuju upravo navedena stvorenja. Oni imaju svoj sopstveni jezik - islandski jezik zvanično koji samo podseća na skandinavske jezike, ali je znatno različit. U svom alfabetu koriste slovo koje podseća na naše "đ" ali se drugačije čita. Što se hrane tiče, poseban brend predstavlja sušeno ovčje meso, sušena i živa riba, meso od ajkule iliti ajkuletina, mleko i razni mlečni proizvodi, uglavnom od ovčeg mleka.

Ono što je meni interesantno je kada mi ljudi kažu, ako, idi, sada ti je Island blizu. Ko zna da li ćeš imati prilike u budućnosti opet posetiš to ostrvo. Tačno je, slažem se, treba iskoristiti svaku priliku, ali se ne slažem da mi je blizu, jer selo u kojem živim se nalazi skoro pa tačno na sredini, na pola puta od Niša do Rejkajvika. Koliko imam kilometara do kuće, toliko imam i do Islanda - oko 2000 km. Postoji neslaganje oko toga da li Island pripada Evropi ili Americi, ali ipak zvanično je to ostrvska evropska zemlja. Ono što mi je interesantno jeste da oni nemaju železnički saobraćaj, a drumski čini jedan potpuno neosvetljeni autoput. Nije retko da se na njemu pojavi stado ovaca ili da vozite satima, a da ne sretnete niti jedno jedino vozilo, a specijalno u zimskom periodu.

петак, 04. март 2016.

Upoznavanje sa Islandom

 I S L A N D 


Koliko ste u prilici da slušate o ovoj zemlji? Kao što se vidi na slici gore-desno, to je ostrvska zemlja u Atlanskom okeanu, smeštena između čuvenog Grenlanda sa jedne, i Velike Britanije i Norveške s druge strane. Površina ove zmelje iznosi 103.125 kilometara kvadratnih metara. Poređenja radi, Srbija ima 88.361 kvadratnih kilometara. Broj stanovnika na Islandu se kreće oko 320.000. Glavni grad je Rejkjavik, a on je ujedno i najseverniji glavni grad u Evropi. 

Naseljavanje ovog ostrva je započelo 874. godine (izvor www.wikipedia.org), kada je norveški starešina Ingolfur Arnarson postao prvi stalni stanovnik ostrva. Dalje naseljavanje zemlje bilo je praćeno dolaskom ljudi nordijskog i keltskog porekla. U daljem toku razvoja do nezavisnosti, Island je bio deo Norveške, a potom Danske. Stanovništvo se uglavnom u istoriji bavilo ribarstvom i poljoprivredom. Uprkos tome, ova zemlja ima slobodnu tržišnu ekonomiju sa niskim porezima, ali i sa očuvanim sistemom blagostanja koji je tipičan za Skandinaviju, a koji se posebno odnosi na dobru zdravstvenu zaštitu i visoko obrazovanje za sve stanovnike. 

Island je poznat po neverovatnoj prirodi koju između ostalog karakterišu vulkani, koji ponekad znaju da budu nemilosrdni, baš kao i onaj pod nazivom Laki koji je 1783. godine proradio i izbacio otrovnu lavu. Zbog ove prirodne katastrofe, 21% stanovništva je umrlo, a ubrzo potom je usledila glad jer je izgubljeno i poljoprivredno zemljište i ogroman broj stoke.

Island nema svoju vojsku, a po sporazumu iz prošlosti, Amerika ima svoju vojnu bazu na njegovoj teritoriji i dan danas.

Oko 10% ostrva je konstantno pod ledom. Bogato je gejzirima i geotermalnim vodama, pa zato stanovnici imaju grejanje i toplu vodu veoma jeftino. Zbog obilja reka i vodopada i električna energija je jeftina. Pored obale ostrvo ima mnoštvo fjordova na kojima su smeštena većina naselja na ostrvu, zbog prehladne unutrašnjosti. Dok se susedni Grenland smatra Amerikom, Island se smatra delom Evrope i predstavlja osamnaesto ostrvo na svetu po svojoj veličini.

Popis na Islandu iz mog ugla počinje 12. marta. Do tada, čitamo se! ;)